Otišao je da bi zauvijek ostao
Piše: Igor Rems
Foto: Internet
Odjeknula je vest: umro Džim Morison!
Pridružio se velikanima rok muzike koji su u 27-oj godini napustili ovaj svet: Brajan Džons (1942-1969), Džimi Hendriks (1942-1970), Dženis Džoplin (1943-1970), i sada ikona zapadne obale - Džim Morison.
Tragedija imena sa početnim slovom Dž isprepletana tragikom broja 27 koliko su imali godina.
Imao sam 14 godina, tinejdžer u punom smislu te reči, mladi buntovnik koji je već sakupljao LP-ije i slušao rok muziku, nesvestan magije koju su nosili Dorsi i njihov frontmen Džim Morison!
Tog trećeg jula 1971 u Parizu stalo je zauvek Džimijevo srce. Otišao je da bi zauvek ostao.
I danas toliko godina posle njegove smrti ne prestaje da fascinira ljude rođene decenijama posle njegove smrti.
Jedan od događaja koji je na njega ostavio neizbrisivi trag, rekao je u jednom intervjuu, desio se u njegovom detinjstvu.
Vozeći se sa porodicom susreo se prvi put sa smrću, sa tragičnim saobraćajnim udesom u kojem je izginulo mnogo Indijanaca.
Morison je opisivao da ga je taj događaj progonio i da je uticao na njegovu ličnost, filosofiju, pesničko i muzičko stvaralaštvo.
Razvijao se pod uticajem indijanske, šamanske duhovnosti. Konzumirao je opijate LSD, meskalin…eksperimentisao sa drugim opijatima i pio velike količine alkohola.
Njegove pesme bile su ON, govorile su o njegovoj ličnosti, lucidne, neuhvatljive, šokantne. Obuhvatale su arhetipski podsvesni pogled na svet, na sam život.
Često su njegov bend zbog opscenog ponašanja na bini izbacivali iz klubova a zbog neprimernog i nedoličnog ponašanja završavao je na sudu.
Međutim uprkos svim osudama, presudama, zabranama i prestupima popularnost im je rasla.
Muzika benda obuhvatala je mnoge elemente bluza, hard roka, psihodelične muzike pomešane sa indijanskom duhovnošću, ispunjenu uticajem francuskih simbolista Remboa, Bodlera, Artoa, američke pop kulture, naročito književnika Oldosa Hakslija, Barouza i ostalih bitnika.
Njegova poetika je puno traženje Smisla koje je tih godina Vijetnamskog rata američka omladina već uveliko izgubila.
Generacije mladih odala se drogama, promiskuitetu, tražeći duhovnost koja im je nedostajala.
Morison je živeo život antiheroja, samoubilački iskren, kao da je želeo da “ kralj guštera” kako je sebe nazivao, što pre napusti ovaj svet.
I napustio ga je brzo.
Došao je u Francusku sa koferom punim snova o bekstvu. Želeo je da zbaci sa sebe teret slave, skandala, sudskih procesa i krene stopama francuskih simbolista.
Pariz je trebao da postane njegov drugi dom u kom će biti samo pesnik, potpisujući se svojim pravim imenom – Džejms Daglas Morison.
Ali doneo je i senke prilepljene uz njegov moćni ego, senke koje ga nisu napuštale.
Demoni prošlosti, poroci i teške droge nastavili su da ga lagano ubijaju sve do tog fatalnog predoziranja.
Sahranjen je u Parizu, na kultnom groblju Per Lašez.
Decenijama ljudi iz celog sveta, svih generacija, dolaze kako bi se poklonili pred ostacima čoveka koji je tako verno pevao „People are Strange“.
Na groblju Per Lašez, leti i zimi, jedno svetlo se nikada ne gasi. Svetlo pesnika koji je prešao na drugu stranu.
- Tagovi:
- Igor Rems
- Poezija
- In memoriam
 (1) (2).png)