Krojenje i šivenje: Održivost, potreba i očuvanje tradicije
Izvor, foto: Radio Tivat
Autorka: Marijana Mišić – Škanata
U tivatskom krojačkom salonu Ank&Su dvije vrijedne krojačice, Ankica Antonić i Suzana Nadoveza, kroje i šiju, krpe i prepravljaju odjeću za svoje mušterije.
Poslednje dvije godine, one su vlasnice salona, a 28 godina do tad radile su u salonu „Stil“ vlasnice Zdravke Samardžić, za koju imaju samo riječi hvale.
U istom objektu, a novom salonu kod nekadašnje škole u Kalimanju, usluge tog starog zanata i dalje su veoma tražene.
Ankica kaže da se sa šivenjem srela u najranijem djetinjstu, jer joj je baka bila krojačica i objašnjava zašto mu se posvetila.
-To je nešto što radim od malih nogu. Samu školu sam završila u Splitu, to je bio zanat koji je trajao četiri godine, gdje je istovremeno bila i praksa i školovanje.
To je jedan lijep zanat, koji mi rado radimo. Vezan je i za modu i za stil, ja bih svakoj ženi poželjela da ga zna, a kod nas se i mladići i djevojke raspituju o kursu za šivenje.
Jako mi je drago što je u poslednje vrijeme interesovanje za takvu obuku poraslo!
Imamo namjeru da takav kurs organizujemo, i da na taj način promovišemo još više ovaj stari zanat-ispričala je.
Tivćani u Salonu traže razne usluge, od najsitnijih prepravki do šivenja garderobe.
-Pored šivenja, za koje su nam nekad donosili skicu iz časopisa, sada je to zahtjevnije, sada je to kreativnije, jer naše mušterije žele da dodaju neke svoje detalje, nešto lično i posebno.
Ima dosta popravki, jer se radi na održivosti materijala, koji su možda kvalitetniji, nego što su danas. Spašavamo ono što ljudi vole i žele da sačuvaju-naglašava Ankica.
Krojački zanat jeste veoma zahtjevan, jer iziskuje i dosta sjedenja i stajanje, dobar vid i mirnu ruku. Iako se dosta toga obavlja za mašinom, dio posla je neophodno uraditi ručno.
Dvije tivatske krojačice završile su i kurs izrade Dobrotske čipke kod profesorice Nade Radović, što smatraju veoma dragocjenim iskustvom.
Do sada im je pomogao Zavod za zapošljavanje Crne Gore, koji mi je dodijelio bespovratna sredstva za nabavku novih mašina i opremu radnje.
Ankica i Suzana kažu da su im, za potrebe kursa koji planiraju, pored dobre ideje i volje, potrebna i dodatna sredstva, jer bi trebalo da prošire prostor.
Nadaju se da će u dogledno vrijeme u tome uspijeti, na radost svih koji su zainteresovani da ga pohađaju i da se obuče u bavljenju tim dragocjenim zanatom.
Kreativnost, razvoj vještina, održivost, očuvanje tradicije, pored mogućnosti samozapošljavanja i zarade, svakako su njegove prednosti, o kojima treba razmišljati.
 (1) (2).png)